Izrađena studija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Ubu”

Kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje životne sredine i racionalizovala eksploatacija prirodnih resursa poslednjih decenija nasuprot modelu linearne ekonomije razvija se model cirkularne ili kružne ekonomije.

Sa idejom da sagleda uslove, potrebe i moguće prepreke u razvoju i primeni ovih novih modela poslovanja i ohrabri lokalne zajednice, javno-komunalna preduzeća, preduzetnike i preduzetnice, mala i srednja preduzeća, udruženja i druge zainteresovane aktere da započnu transformaciju ka cirkularnoj ekonomiji, udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ iz Novog Sada, u sklopu projekta Zeleni inkubator, uradilo je istraživanje u 40 opština i gradova u Republici Srbiji.

Ub je jedna od lokalnih samouprava koja je bila uključena u analizu, a rezultati i preporuke za socioekonomskim razvoj zajednice zasnovanim na principima cirkularne ekonomije objedinjeni su u publikaciji „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Ubu.“

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, u opštini Ub živi 26.976 osoba, za oko 2.100 manje nego što je zabeležio poslednji popis stanovništva 2011. godine.

Na teritoriji opštine rade četiri osnovne škole, sa isturenim odeljenjima u 29 naseljenih mesta, i dve srednje škole – Gimnazija i Tehnička škola. Kada su u pitanju ustanove kulture, u Ubu ih ima dve – Biblioteka „Božidar Knežević“ i „Kulturni centar Ub“ u okviru koga deluje Dom kulture i Likovna galerija „Sveti Luka“.

U prvoj polovini 2021. godine na teritoriji Uba registrovano je 298 aktivnih privrednih društava i 1.060 preduzetnika i preduzetnica.

Sakupljanje, transport i deponovanje komunalnog otpada u Ubu povereno je Komunalnom javnom preduzeću „Đunis“. Prema zvaničnim procenama, na teritoriji opštine prikupi se oko 8.605 tona komunalnog otpada godišnje, odnosno oko 23,51 tona dnevno.

Kada je u pitanju sistem upravljanja industrijskim i komercijalnim otpadom, u Ubu funkcioniše nekoliko preduzeća koja poseduju kapacitete za sakupljanje otpadnih materijala od kartona, plastike, metala i stakla.

Posebni tokovi otpada kao što su EE otpad, akumulatori, auto gume, otpadna vozila, organski otpad i tokovi opasnog otpada sakupljaju se i obrađuju sa lokacija većine velikih i srednjih privrednih subjekata na teritoriji opštine i upućuju na dalji tretman u postrojenja širom Srbije ali i van nje.

Zaključci istraživanja ukazuju, kao i u drugim gradovima i opštinama u Srbiji, da je i u Ubu neophodno unaprediti i razviti sistem redovnog praćenja nastanka i tokova otpada što bi omogućilo profilisanje poslovnih modela cirkularne ekonomije, oslonjenih na upotrebu otpada kako bi se kreiralei poslovne šanse.

Takođe, neophodno je i u budućim dokumentima lokalnih javnih politika predvideti mere i aktivnosti kojima bi se stvorili uslovi za razvoj cirkularne ekonomije, a kako su prethodna strateška dokumenta u Ubu istekla, stvara se idealna prilika za ugrađivanje principa cirkularne ekonomije i njenih elemenata u lokalne strateške dokumente i planove prilikom obnove starih i izrade novih strateških dokumenata.

Istraživanje u okviru projekta „Zeleni inkubator“ sprovedeno je u saradnji sa lokalnim akterima i stručnjacima u oblastima cirkularne ekonomije i upravljanja otpadom. Svaka studija koja je izrađena sadrži kraći edukativni deo, sa osnovnim informacija o cirkularnoj ekonomiji, zatim analizu strateškog i regulatornog okvira za sprovođenje cirkularne ekonomije od Evropske unije do lokalnog nivoa, i na kraju deo specifičan za konkretnu opštinu ili grad, u kome je dat prikaz socio-ekonomskog i pravno-institucionalnog konteksta, analiza sistema upravljanja industrijskim i komercijalnim otpadom i analiza sistema upravaljanja komunalnim otpadom.

Publikacija „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Ubu“ dostupna je na zvaničnom sajtu Koalicije 27 i na sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” i u njoj lokalna preduzeća, preduzetnici i preduzetnice i ostali zainteresovani mogu pročitati šta je potrebno uraditi ukoliko planiraju da model cirkularne ekonomije implementiraju u svoje poslovanje.

Završna studija koja sublimira rezultate do kojih su istraživački timovi došli tokom skoro trogodišnjeg rada na analizi ukupno 40 gradova i opština, a pre svega mogućnosti i izazova sa kojima se jedinice lokalne samouprave i zainteresovani akteri konkretne zajednice suočavaju kada model cirkularne ekonomije pokušavaju da primene u praksi može se takođe preuzeti na sajtu Koalicije 27 i sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”.

Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije.